Na sa­stan­ku od­bo­ra biv­ših za­po­sle­nih sa­o­bra­ćaj­nog pred­u­ze­ća ,,Tran­sser­vis” od­lu­če­no je da se za­tra­ži po­moć od Fon­da PIO, In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nog fon­da i Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje, ka­ko bi za­šti­ti­li imo­vi­nu tog pred­u­ze­ća u mje­stu Ki­sje­le vo­de kod Bi­je­log Po­lja. Oni tvr­de da ne­ka­da­šnji vla­sni­ci ze­mlji­šta ne­za­ko­ni­to po­ku­ša­va­ju da odu­zmu imo­vi­nu tog pred­u­ze­ća po­zi­va­ju­ći se na Za­kon o re­sti­tu­ci­ji.
– Vo­di se sud­ski spor oko re­sti­tu­ci­je jer mje­šta­ni ko­ji su bi­li vla­sni­ci ze­mlji­šta pri­je ne­go što ga je ku­pi­lo pred­u­ze­će „Bje­la­si­ca” tra­že tu ze­mlju na­zad, iako ima­mo sa­zna­nja da su oni pra­vič­no obe­šte­će­ni i da ne­ma­ju pra­vo na po­vra­ćaj imo­vi­ne – tvr­de čla­no­vi od­bo­ra rad­ni­ka Ra­do­nja Ne­do­vić i Ah­mo Ze­ko­vić.
Ra­di se o imo­vi­ni po­vr­ši­ne šest hek­ta­ra sa de­sne stra­ne ma­gi­stral­nog pu­ta ko­ji vo­di pre­ma Pri­je­po­lju, ko­ja je ku­plje­na 1980. go­di­ne od PIK „Bje­la­si­ca”. U tom pe­ri­o­du, ka­ko tvr­de biv­šim rad­ni­ci­ma, tri go­di­ne su is­pla­ći­va­ne mi­ni­mal­ne pla­te ka­ko bi do­bi­li tu imo­vi­nu jer je na­mje­ra bi­la da se na tom di­je­lu iz­gra­de ra­di­o­ni­ce i ga­ra­že.
– Za imo­vi­nu ima­mo ured­ne pa­pi­re, od­no­sno po­sje­dov­ne li­sto­ve, ko­ji po­tvr­đu­ju da je to sa­da imo­vi­na u na­šem vla­sni­štvu je­dan kroz je­dan – ka­zao je Ne­do­vić i do­dao da je „Tran­sser­vis” na tom ze­mlji­štu svo­je­vre­me­no iz­gra­dio tri ha­le, od če­ga su da­nas osta­le sa­mo kon­struk­ci­je.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, taj pro­stor ni­ka­da ni­je va­lo­ri­zo­van ka­ko je bi­lo pla­ni­ra­no, a pred­u­ze­će je ka­sni­je po­di­je­lje­no u če­ti­ri za­seb­na segmenta, na­kon če­ga je 1999. uve­den ste­čaj, pri če­mu je 246 rad­ni­ka osta­lo bez po­sla. Na­kon što je pred­u­ze­će li­kvi­di­ra­no, rad­ni­ci su do­bi­li mi­ni­mal­ne na­dok­na­de u iz­no­su od 192 eura.
– Od pre­o­sta­le imo­vi­ne ko­ja je li­kvi­da­ci­jom sva če­ti­ri seg­men­ta „Tran­sser­vi­sa” vra­će­na rad­ni­ci­ma, na­še udru­že­nje je pro­da­lo je­dan dio, od če­ga je na­mi­ren dio za­o­sta­lih du­go­va­nja. Osta­lo je pred­stav­ni­štvo u Ba­ru i imo­vi­na na Ki­sje­lim vo­da­ma, kao i ze­mlji­šte od 17 ari u Ne­da­ku­si­ma – ka­zao je Ne­do­vić.
On je is­ta­kao da su rad­ni­ci jed­no­gla­sno od­lu­či­li da ni po ko­ju ci­je­nu ne­će do­zvo­li­ti da nji­ho­va imo­vi­na na Ki­sje­lim vo­da­ma pre­đe u vla­sni­štvo bi­lo ko­ga i da će se za svo­ja pra­va i imo­vi­nu bo­ri­ti svim mo­gu­ćim za­kon­skim sred­stvi­ma.
– Uko­li­ko je po­treb­no, imo­vi­nu će­mo bra­ni­ti i svo­jim ti­je­li­ma i ži­vo­ti­ma –is­ta­kao je Ne­do­vić, ko­ji tvr­di da rad­ni­ci ima­ju i uče­šće u osni­va­nju NLB Mon­te­ne­gro ban­ke u iz­no­su od ta­da­šnjih 605.000 nje­mač­kih ma­ra­ka.
Sa­op­šte­no im je da je u do­ka­pi­ta­li­za­ci­ja­ma taj ulog spao na oko 1.300 eura.
Oni su ape­lo­va­li na lo­kal­nu upra­vu na če­lu sa Alek­san­drom Žu­ri­ćem, sa ko­jim usko­ro oče­ku­ju sa­sta­nak, ali i na dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je, da im po­mog­nu ka­ko 246 rad­ni­ka sa po­ro­di­ca­ma ne bi po­sta­li te­ret za dr­ža­vu.M.N.


Ne­sta­le ak­ci­je u NLB-u

Rad­ni­ci su 1995. sa 608.000 on­da­šnjih di­na­ra uče­stvo­va­li u osni­va­nju Mon­ten­gro ban­ke Cr­ne Go­re, da­na­šnje NLB ban­ke – AD Pod­go­ri­ca, pa na osno­vu to­ga tra­že na­dok­na­du za ono što su ulo­ži­li, re­kao je Ne­do­vić.
On je pod­sje­tio da je ta­da­šnja vri­jed­nost mar­ke i di­na­ra bi­la 1:2.
– Zva­nič­no smo upu­ti­li za­htjev za sa­sta­nak sa iz­vr­šnim di­rek­to­rom NLB-a, ka­ko bi­smo po­kre­nu­li pi­ta­nje ulo­že­nog ka­pi­ta­la i da usta­no­vi­mo gdje je na­ših 329 ak­ci­ja ko­je su nam od­u­ze­te bez zna­nja i bez sa­gla­sno­sti – re­kao je Ne­do­vić, is­ti­ču­ći da ni­ka­da ni­je­su po­zva­ni ni na jed­nu skup­šti­nu ak­ci­o­na­ra.
Uko­li­ko ne do­bi­ju od­go­vor i ako im ne vra­te ak­ci­je, do­ći će is­pred upra­ve NLB-a, a sa pro­ble­mom će upo­zna­ti nad­le­žne in­sti­tu­ci­je.